Fotografija nedelje

6. avgust 2018.: Ova fotografija, koja je napravljena za vreme Ultra High Definition ekspedicije na La-Silla-Opservatoriju u Čileu, pokazuje danski 1,54-metarski teleskop, kako skoro zadivljeno posmatra prekrasno južno nebo. Južni krst - jedno od najpoznatijih sazvežđa - stoji levo od teleskopske kupole, ušuškan u traku Mlečnog puta. Sazvežđe Južni krst se (Crux) lako prepoznaje po unakrsnom raspoređene četri glave zvezde - Alfa, Bega, Gama i Delta Crucis. Najbliža od ovih zvezda, Gama Crucis je od Zemlje udaljena samo 88 svetlosnih godina, dok nas od najudaljenije razdvajaju 364 svetlosne godine. Plavo-bela zvezda Alfa Crucis, koja se nalazi na dnu krsta, je 13. zvezda po jačini svetlosti na celom noćnom nebu. Tamna, skoro crna fleka direktno iznad Južnog krsta je Vreća uglja, jedan od najpoznatijih golim okom vidljivih tamnih oblaka. Ovaj svetlosno nepropusni oblak od interstelarne prašine zaklonja svetlost zvezda u pozadini i tako nastaje utisak praznog mesta u Mlečnom putu. Sjajna crvena emisiona maglina ...

30. jul 2018.: Ova ESO-slika nedelje pokazuje srpast kokon gasa i prasine: maglinu sa oznakom NGC 3199, koja plovi zvezdanim nebom kao brod olujnim morem. Ova metafora izgleda sasvim odgovarajuća, kada se pomisli na poziciju NGC 3199 u 12.000 svetlosnih godina udaljenom szvežđu Carina (Brodski pramac). NGC 3199 je otkrivena 1834. godine od britanskog astronoma Džona Heršela, kada je radio na svom poznatom katalog interesantnih objekata noćnog neba. Od tada je maglina bila objekat mnogih istraživanja i posmatranja, uključujući i onih sa 8,2-metarskim Very Large Teleskopom (VLT) i sa 2,6-metarskim VLT Survey Teleskopom (VST). Sa poslednjim su napravljeni snimci, od kojih je nastala ova slika. Svetli srp magline je prema današnjim saznanjima, deo jednog mnogo većeg, ali svetlosno slabijeg mehura gasa i prašine. Maglina sadrži značajnu zvezdu HD 89358, koja pripada kategoriji neobično vrelih i masivnih zvezda, koje se označavaju kao Wolf-Rayet-zvezde. HD 89358 proizvodi snažne zvezdane vetrove i izbacivanje gasa, koji prodiru ...

23. jul 2018.: Ova slika pokazuje neke od antena Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA), jednog od najmodernijih teleskopskih postrojenja, koje se nalazi visoko gore u čileanskim Andima. Pun Mesec se nalazi iznad crvenkasto obojenog horizonta i sjaji iznad opservatorije. ALMA se nalazi na Čajnantor-platou, oko 5.000 metara iznad nadmorske visine. Na ovoj visini je skoro svake noći kristalno jasno nebo, kako se vidi na upečatljivoj kosmickoj gusenici koja se prostire iznad ALMINIH antena. Ova svetla traka je Mlečni put. Galaktički centar od gasa i isprepletanih prašnjavih oblaka se upečatljivo ističe na pozadini posutoj zvezdama. Roza flekice pokazuju oblasti vrelog jonizovanog gasa, koji proizvode mlade zvezde. Najsvetliji deo Mlečnog puta - u stvari srce nase galaksije - je od Zemlje udaljeno oko 25.000 svetlosnih godina. Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria Kontakt: liliana.gracanin@uniwie.com

16. jul 2018.: Ovu fotografiju je napravio Vincenzo Forchi i ona nam daje uvid u unutrašnjost jednog od najpoznatijih - teško zaposlenih - kompanjona ESO. Mešavina boja, struktura i mehanike su unutrašnji život 8,2-metarskog glavnog teleskopa 1 (UT1), ESO Very Large Teleskopa (VLT), koji je deo Parnal opservatorije na severu Čilea. UT1 nosi ime Antu, to je naziv za Sunce u jeziku naseljenika Mapuče naroda. Drugi glavni teleskopi su nazvani prema Mesecu, Južnom krstu i Veneri, dakle Kueyen, Melipal i Yepun. Slika pokazuje Antu, kako upravo otvara svoje hajtek-oko i priprema se na dugačku noć posmatranja. Na tlu zgrade se pojavljuju veštačka svetla u žućkastom sjaju. Iznad toga se vide plavi i srebrni tonovi, koji markiraju metalni skelet teleskopa i nalaze se u kontrastu sa toplim narandžastim bojama Sunčevih zraka koji se prelamaju na brojnim otvorima kupola, koje se nazivaju Louver. Vincenco je ovu fotografiju poslao preko Your-ESO Pictures-Flickr-Grupe. Ova grupa se redovno ...

9. jul 2018.: Ovaj fotomozaik pokazuje poznato nebesko telo - Mesec - na veoma neobičan način. ESO-foto ambasador Petr Horálek je snimio ovu seriju, dok je radio na uzvišenju Parnal ESO opservatorije u Čileu, gde je nebo neverovatno jasno. Slike ovog zadivljujućeg zalaska Meseca su nastale u razmacima od po pet sekundi i pokazuju kako Mesec polako zalazi za horizont (snimci su hronološki poređani s leva na desno i od gore na dole). Tamno crvena boja ovih slika potiče od fenomena, atmosferske ekstincije. Dok se Mesec približava horizontu, njegova svetlost mora da prevali sve veće razdaljine kroz atmosferu, pre nego što dođe do naših očiju. Tako se svetlost sve više rasipa - drugim rečima: svetlost mora da prodre kroz sve više vazduha i tako se sve jače rasipa. Od svih boja vidljivog spektra, atmosfera najmanje rasipa crvenu svetlost zbog najveće talasne dužine, što daje zalascima Sunca i Meseca karakterističnu narandžasto-srvenu nijansu. Osim boje, ...

2. jul 2018.: Ova slika Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA) pokazuje MWC 758, mladu zvezdu, koja se približava glavnom redu i opkoljena je obručima kosmičke prašine. Ovde se vide tri obruča. Ono što je neobično je, da su prstenovi eliptični i nisu perfektno kružni, što je dovelo do prvog otkrića eliptičnog protoplanerarnog diska sa ALMOM. Dva obruča sadrže unutra i spolja posebno svetla zadebljanja, koja izgledaju kao žuti lukovi. Osim toga se vidi nagoveštaj spiralnih krakova unutar prašnjavog diska, kao i centralna oblast bez prašine, koja je pomerena iz sredine. Ovo su sve stvari, koje ukazuju na planetu, koja još nije prepoznatljiva. Kada se obrazuju planete, one gravitacijom utiču na disk i tako ostavljaju određene strukture. Astronomi mogu u sistemima kao u MWC 758 ne samo da zaključe da postoje planete, nego mogu mogu čak i daprocene njihovu masu, poziciju i orbitu. Ovo je upečatljiv primer za sposobnost ALME u potrazi za planetama. ...

25. jun 2018.: Između Marsa i Jupitera se nalazi pojas asteroida, koji se u potpunosti sastoji od delova stena i njihovih manjih ostataka. Iako se sastoji samo od mnogih malih fragmenata, njegova ukupna masa je značajna - ona iznosi oko 4% mase Meseca! Veći deo ove mase je koncentrisan u samo dva nebeska tela (1) Ceres, patuljasta planeta, sa procenjenom trećinom mase celog asteroidnog pojasa, i (4) Vesta, koja sadrži 9 procenata. Vesta je prikazana ovde na slici. Vesta je nedavno fotografisana od strane SFERA/ZIMPOL instrumenta na Very Large teleskopu (VLT) - levo vidimo SPHERE-sliku, kreiranu sa MISTRA algoritmom i desno za poređenje, sintetički pogled sastavljen od snimaka svemirskih sondi. SPHERE, Spectro-Polarimetric High-contrast Exoplanet REsearch instrument, je snažan uređaj za potragu egzoplaneta i direktnu fotografiju. ZIMPOL je jedan od njenih sub sistema: posebna kamera koja je naročito pogodna da pruži jasne slike malih objekata - kao što Vesta. Sintetička slika je kreirana pomoću ...

18. jun 2018.: Na ovoj spektakularnoj fotografiji poznato sazvežđe Orion, gleda na vezu 3,6-metarskog ESO teleskopa sa, u međuvremenu neaktivnom Coudé Auxiliary teleskopu, oba, na La-Silla-opservatoriji na severu Čilea. Pažljiviji pogled na fotografiju sa dugačkom ekspozicijom, koju je napravio ESO-foto ambasador Juri Beletski, pokazuje mnoge zanimljive detalje - uključujući i svetlosni trag veštačkog satelita, koji proleće iza teleskopske kupole (desno na slici). Barnardova petlja, slaba emisiona maglina, koja obavija verovatno ostatak supernove, izgleda kao crvenkasti luk, koji opkoljava svetlu maglinu Orion. Ispod i paralelno sa povezanim teleskopom se prostiru oblaci prašine Mlečnog puta kroz nebo posuto zvezdama. 3,6-metarski ESO teleskop je opremljen sa High Accuracy Radial velocity Planet Searcher (HARPS) - jednim od najpreciznijih i najproduktivnijih lovaca na planete u istoriji astronomije. Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria Kontakt: liliana.gracanin@uniwie.com

11. jun 2018.: Mnogi teleskopi se ne sastoje samo od jednog, nego od nekoliko ogledala ili antena. Dobar primer je ESO Very Large Teleskop (VLT), deo Parnal opservatorije u Čileu. VLT se sastoji od četri glavna teleskopa i četri manja, pokretna pomoćni teleskop - ukupno osam pojedinačnih struktura. Ali i to je u senci Atacama Large Millimeter/Submillimeter Array (ALMA), koji se nalazi na Chainantor Platou u Čileanskim Andima i sadrži 66 antena! Svaka od ovih antena je impresivnih dimenzija. Sam Plato se nalazi na nadmorskoj visini od 5.000 metara, a operativni centar za podršku (OSF), i dalje je na visini od 2.900 metara. Pošto antene nisu bile montirane na samoj visoravni, to je zahtevalo potpuno novi pristup za transport svake pojedinačne antene od OSF-a do platoa. I ovakav pristup je doveo Otto i Lore u igru! Izrađeni su posebno za ovaj zadatak: Otto i Lore su imena dva ALMA transportera - dva žuta ...

4. jun 2018.: La-Silla-Opservatorija od ESO u Čileu je u suštini fotogenična sa svake strane – uključujući ovako neobične perspektive kao što je ovde prikazano! Ovu jedinstvenu panoramu je fotografisao von ESO-Foto ambasador Petr Horálek. „Pitao sam se, da li ove mistične boje univerzuma mogu da uhvatim i bez korištenja pomoćnih sredstava“, objasnio je i dodao, da je bio inspirisan posterom za Kris Nolanov film „Interstelar“. „Na La Sili mogu da se dožive i snime zaista interstelarni momenti.“ Petr je očito uspe da prikaže univerzum u svoj njegovoj lepoti. Maestralna traka Mlečnog puta se prostire preko neba i tako pravi kosmički most između dva La Sila teleskopa: 3,6-metarskog teleskopa od ESO (levo) i švedskog ESO-submilimetarskog teleskopa (desno). Veliki Mali Magelanog oblak – dve susedne galaksije – se nalaze blizu jedan drugog, nešto iznad galaktičke ravni u gornjem desnom uglu slike. Crveni objekat u sredini slike je divna Gum-maglina, a posebno svetla tačka dole ...

28. maj 2018.: Ova ESO slika nedelje pokazuje centar galaksije NGC 5643. Ova je od Zemlje udaljena 55 miliona svetlosnih godina i nalazi se u sazvežđu Lupus (Vuk). Galaksija pripada vrsti takozvanih Seyfert galaksija. One imaju veoma sjajne centralne oblasti, za koje se misli da se hrane materijom, koja je uhvaćena od super masivne crne rupe. Nekada mogu da budu sakrivene prašnjavim oblacima i intergalaktičkom materijom. Zbog toga je posmatranje aktivnog centra Seyfert galaksije posebno teško. NGC 5643 ima i druge prepreke za posmatranje. Mi je vidimo pod veoma oštrim uglom, što otežava posmatranje događaja u njenom centru. Naučnici su sada iskoristili Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA) zajedno sa arhivskim podacima Multi Unit Spectroscopic Explorer (MUSE) Instrumenta na Very Large teleskopu od ESO, da bi dobili ovaj pogled na NGC 5643, kompletno sa jonizovanim gasom koji izlazi iz galaksije i raspoređuje se u prostoru. Gas izlazi na obe strane galaksije i to je ...

21. maj 2018.: Na ovoj slici VIMOS-instrumenta na Very Large Teleskopu se nalaze dve povezane galaksije u sudbinskoj, vrtložnoj igri. Ove galaksije, NGC 5426 i NGC 5427 zajedno predstavljaju interesantan astronomski objekat – Arp 271, motiv poslednje slike koja je napravljena sa VIMOS-om pre nego sto je njegova upotreba okoncana. VIMOS – ili VIsible Multi-Object Spectrograph je bio aktivan na VLT 16 godina. Za to vreme je služio naučnicima za razumevanje aktivnih mladih, danas najmasovnijih galaksija, za posmatranje trostrukog međusobnog dejstva galaksija i za razumevanje važnih kosmoloških pitanja, na primer, kako su najmasivnije galaksije u univerzumu mogle da postanu tako velike. Umesto da se koncentriše na pojedine objekte, VIMOS je mogao simultano da prikuplja informacije o stotinama galaksija. Osetljiv instrument je skupio spektre od desetine hiljada galaksija preko celog univerzuma i pokazao je kako su nastale, kako su rasle i razvijale se. ARP 271 se na ovoj slici vidi ispred pozadine dalekih galaksija ...

14. maj 2018.: Svetlucajuće zvezde su pre stvar poeta i romantičara, nego astronoma. Čak i u skoro perfektnim uslovima posmatranja u Čileu, domovini teleskopa svetske klase od ESO, Zemljina atmosfera delimično dovodi do svetlucanja zvezda, što muti naš pogled na noćno nebo. Ova četri laserska zraka služe specijalno borbi protiv ovih turbulenca. Četri tamno narandžasta zraka na ovoj slici, potiču sa 4-Laserska.-sistema, visoko moderne komponente ESO Adaptive Optics Facility. Svaki od ovih zraka je oko 4.000 puta jači od običnog laser pointera! Svaki proizvodi veštačku zvezdu vodilju u kojoj dovodi atome natrijuma do toga da svetle u visokoj atmosferi. Proizvodnja veštačkih zvezda vodilja dozvoljava astronomima da izmere i kompenzuju atmosferske smetnje. U tu svrhu se uređaj za posmatranje, koliko god dobro je moguće, nacilja na nebeski deo koji treba da se posmatra. To pruža VLT kristalno jasan pogled na svemir, tako da čuda svemira mogu da se vide u zadivljujućim detaljima. Ovaj snimak ...

7. maj 2018.: Jedna slučajnost, koja je astronomski neverovatna, se dogodila kada je na nebu iznad ESO Supernova planetarijuma nedelju dana posle otvaranja eksplodirala prava nova. ESO-Fotoambasador Petr Horálek je 2. maja 2018. godine napravio sliku patuljaste nove V392 Persei. Slika je širokougaoni snimak noćnog neba iznad ESO Supernove sa pogledom prema zapadu-severozapadu. Pozicija nove iznad ESO Supernove je ucrtana na snimku, a isečak pokazuje uveličan pogled, koji je snimljen sa istom kamerom, ali sa drugim objektivom. U ovom isečku može lako da se prepozna nova prema svojoj tipičnoj narandžastoj boji. Patuljaste nove nastaju, kada beli patuljak odvuče materijal sa svog manje masivnog partnera. Materijal sa diska se prilikom pada na površinu belog patuljka zgušnjava i zagreva, tako da se dogodi veoma energetska (i svetla) eksplozija. Nova V392 Persei je prilično svetli i redak slučaj. U celokupnoj istoriji posmatranja patuljastih nova, postoji samo jedan slučaj, u kome je patuljasta nova postala jos svetlija ...

30. april 2018.: Simpatičan osmeh u sred mora zvezda – ova slika pokazuje mali isečak ogromnog šarenog mozaika srca Mlečnog puta. Sastavljen je od hiljada neobično detaljnih slika, koje je napravio Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy (VISTA) od ESO i pokazuje više zvezda u jezgru našeg Mlečnog puta, nego ikada ranije. VISTA je odabrana na osnovu svoje ekstremno osetljive infracrvene kamere, da gleda kroz velike delove prašine, koja nam u vidljivom svetlu onemogućava pogled na centar Mlečnog puta. ono što vidimo na ovoj slici je gusto zbijen gas i prašina – maglina, koju čak ni kamera od VISTE ne može da probije. Maglina se nalazi u blizini magline Laguna (izvan slike) i izgleda kao da nam namiguje, dok guta svetlost zvezda u pozadini. Kompletna slika sadrži oko devet milijardi piksela i deo je pretraživanja Vista Variables in the Via Lactea (VVV). To je projekat, koji ima za zadatak snimanje celog centralnog ...

23. april 2018.: Ova neobična slika pokazuje tri teleskopa La-Silla-Opservatorije u Čileu: MPG/ESO 2,2-metarski teleskop sasvim levo i 3,6-metarski-teleskop od ESO, dok je u daljini danski 1,54-metarski-teleskop desno, koji skoro agresivno izgleda i nadvisuje svoje dve kolege. Naravno da je ova slika snažno iskrivljena. Napravio je ESO-Fotoambasador Petr Horálek, a tema slike su manje teleskopi u prvom planu, a više divno noćno nebo iznad opservatorije, koja pripada najboljima na svetu. Ova dugoročno eksponirana slika je odabrana da bi se videlo prividno kretanje zvezda, koje polako vuče svoje krugove na nebu. Za vreme dugačke ekspozicije, svetlosni tragovi na nebu potiču od kretanja Zemlje, a ne od kretanja samih zvezda. Tragovi koje ovde vidimo, imaju zajednički centar, naime južni nebeski pol, koji se ovde krije iza kupole danskog 1,54-metarskog teleskopa. Nebeski pol je tačka na nebu, na kojoj Zemljina osa izgleda kao da probila zamišljenu nebesku kupolu. Tragovi su, tačnije rečeno, snimljeni sa posebnim osvetljanjem ...

16. april 2018.: Ovaj zadivljujući pogled Paranal-Opservatorije od ESO pokazuje fantastično noćno nebo iznad jednog dela Very Large Teleskopa (VLT), najpoznatijeg stanovnika opservatorije. Teleskop u sredini je jedan od četri glavnih teleskopa (engl.: Unit Telescope, kratko: UT). VLT postoji kao od ovog UT, tako i od još četri dodatna raspoloživa pomoćna teleskopa (engl.: Auxiliary Telescope, kratko: AT). Koliko god da je VLT upečatljiv, na ovoj slici je nebo iznad njega lepše – pre svega šarena traka naše galaksije, Mlečnog puta, koja se izdiže iznad cele scene, kao nebeska duga. Delimično je nebo bledo zelenkasto, fenomen sa nazivom Airglow. Dve fleke levo od UT su Magelanovi oblaci. Poznato sazveđe Orion (nebeski lovac) se vidi desno u sredini, njegove svetle zvezde mogu da se upotrebe da bi se pronašla druga sazvežđa i grupe. Ako se povuče imaginarna linija kroz pojas Orina prema dole, stiže se do zvezde Aldebaran. Deo sazvežđa Taurus (Bik). Dalje, duž imaginarne ...

9. april 2018.: Svetlost koja dolazi do teleskopa La-Silla-Observatoroje od ESO na severu Čilea je putovala nezamislivim daljinama od planeta i meseca unutar našeg Sunčevog sistema i zvezda Mlečnog puta, do još većih udaljenosti. Ovu spektakularnu panoramu opservatorije koja je snimljena u Ultra High Definition, napravio je ESO-fotografski ambasador Babak A. Tafreshi i ona sadrži svetlost velikog broja nebeskih objekata. Dva najupadlivija izvora svetlosti ove panorame, su Mars, koji se nalazi direktno pored otvorene kupole Danskog 1,54-metarskog teleskopa u prvom planu. U vreme fotografije, crvena planeta je bila od Zemlje udaljena 93 miliona kilometara. Drugi je Venera, sa distancom od 120 miliona kilometara, koja sjaji iznad MPG/ESO 2,2-metarskog-teleskopa levo odatle. Ravan Mlečnog puta sa njegovim milijardama sjajnih zvezda, se prostire kao luk iznad New Technology Teleskopa (NTT) i ESO 3,6-metarskog teleskopa, obadva se vide u pozadini. La Silla je bila prvo posmatračko uporište ESO i još od 1960-tih godina je glavno mesto u ...

2. april 2018.: Ova jedinstvena fotografija, koja je napravljena sa dem VLT Survey Teleskopom (VST) od ESO, pokazuje dve galaksije na početku njihovog spajanja. Međusobna dejstva između njih dve, su pokazala veoma redak efekat, koji se zove svetlosni eho. Pri tome svetlost odjekuje od materije galaksija, slično akustičnom ehu, kod koga se reflektovan zvuk sa malo zakašnjenja čuje posle direktnog zvuka. To je prvi primer, kod koga je svetlosni eho posmatran između dve galaksije. Veća galaksija žućkaste boje, nosi oznaku ShaSS 073 i to je aktivna galaksija sa ekstremno svetlim jezgrom. Njen pratilac manje mase u plavoj boji, ima oznaku ShaSS 622. Odgovarajuće tome se par označava kao ShaSS 622-073-sistem. Svetlo jezgro od ShaSS 073 aktivira oblast gasa u disku njenog pratioca: on bombarduje materiju svojim zračenjem, što je dovodi do plavičastog svetlucanja, tako što apsorbuje zračenje i ponovo ga odašilje. Ova svetlucava oblast se prostire preko površine od 1,8 milijarde kvadratnih svetlosnih ...

26. mart 2018.: Ove nedelje naša slika pokazuje grupu teleskopa na opservatoriji La-Silla na severu Čilea. Zvezda ove predstave se nalazi u sredini slike i uramljen je divnim lukom Mlečnog puta – to je Danski 1,54-metarski teleskop. Ovaj teleskop je u upotrebni od 1979. godine i pomogao je astronomima prilikom velikog broja otkrića, počev od boljeg razumevanja spajanja parova neutronskih zvezda, do otkrića planeta oko drugih zvezda. Trenutno se ovaj teleskop koristi za praćenje gama bliceva, koji predstavljaju najsnažnije energetske događaje u celom univerzumu. ESO-ambasador, Petr Horálek je napravio ovu sliku, gde se vidi srce Mlečnog puta i Veliki i Mali Magelanov oblak, sazvežđa Orion i Južni krst, kao i sjaj udaljenih gradova, koji su na slici raspoređeni kao šareni akcenti. Sasvim udaljeno, na horizontu se prepoznaju crveni i zeleni tonovi. Ove boje su nastale zbog fenomena koji se zove atmosferski sjaj. Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria ...