Fotografija nedelje

29. januar 2018.: Trepnite ili ćete propustiti! U samom centru ove slike, snimljenom pomoću VIMOS instrumenta na Veoma Velikom Teleskopu (VLT), možete da vidite samo slabi, nežni, plavi oblik daleke galaksije poznate pod nazivom - "Sagittarius Dwarf Irregular Galaxy". Otkrivena je 1977. godine sa 1-metarskim Šmit-teleskopom, koji se nalazi na ESO-opservatoriji La Silla. Galaksija je nepravilno oblikovana i udaljena je oko 3 miliona svetlosnih godina u sazvežđu Strelca. To je najudaljeniji član Lokalne grupe galaksija, čiji je član Mlečni put. Za razliku od normalnih galaksija, patuljaste galaksije su obično manje i imaju relativno mali broj zvezda. Gravitacione sile iz obližnjih galaksija, često mogu da iskrive sferične, diskaste oblike ovih krhkih galaksija. Sam ovaj proces može da bude odgovoran za blago pravougaoni oblik ove specifične patljaste galaksije. Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria Kontakt: liliana.gracanin@uniwie.com

22. januar 2018.: Grubo zemljište Čileanske Atakama pustinje obrazuje upečatljivu pozadinu na ovoj fotografiji Visible and Infrared Survey teleskopa za Astronomiju (VISTA), ESO teleskopu, kako može da se vidi.Sliku je napravio ESO-ambasador Alexandru Tudorică na Parnal opservatoriji od ESO. Iako slika pokazuje najupečatljiviji model fotografa, VISTA nije jedini teleskop, koji može da se prepozna na ovoj slici. Izvijeni put na desnoj strani vodi do neupadljivih građevina Next Generation Transit Survey (NGTS). Sama zgrada se vidi na desnoj ivici slike, osvetljena Sunčevim zrakom. NGTS je skup malih robotskih teleskopa, koji permanentno i izuzetno precizno nadgledaju jačinu svetlosti susednih zvezda. Na taj način se očekuje otkrivanje egzo planeta veličine Neptuna, dok potamnjuju svetlost matične zvezde, kada se nađu u vidljivoj liniji prema Zemlji i tako, sa naše tačke gledišta prolaze preko diska svoje zvezde. Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria Kontakt: liliana.gracanin@uniwie.com

15. januar 2018.: Ovih 56 srećnih učenika i učenica su učestvovali u Astronomskom-Zimskom–kampu ESO 2017, koji je imao moto „Udaljenosti u univerzumu“. Mladi koji su oduševljeni astronomijom, su učestvovali u različitim astronomskim događajima, među njima predavanja, eksperimenti i noćna posmatranja sa profesionalnim teleskopima. Paralelno su učestvovali u raznim zimskim sportskim aktivnostima i izletima. Kamp astronomske opservatorije autonomne oblasti AOSTA-Tals u divnoj prirodi Italijanskih Alpa, je sasvum blizu nekih od najviših planina u Evropi i pod jasnim zvezdanim nebom. Opservatorija je opremljena sa sedam teleskopa, koji su svi stajali na raspolaganju za kamp. Kamp se održao od 26. decembra 2017. do 1. januara 2018. godine pod vođstvom Sterrenlab i stajao je na raspolaganju učenicima starosti od 16 do 18 godina. Tokom godine će da usledi Astronomski Letnji kamp od ESO, koji će biti pod jasnim noćnim nebom severnog Portugala, organizovan od Centra za Astrofiziku univerziteta Porto (CAUP). Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für ...

8. januar 2018.: Spektakularni super Mesec je najavio Novu godinu još prve večeri i pojavio se iza maestralnog Cerro Armazonesa u Čileu. Super Mesec kao ovaj, je upelatljiv, ali i čest događaj. Došava se, kada se faza punog Meseca poklopi sa najbližom tačkom obilaska Meseca oko Zemlje. Mesec se tada pojavljuje 14% veći nego inače, na nebu. Put koji se izvija prema Cerro Armazonesu prema gore, izgleda kao da vodi direktno do Meseca – zaista, kao put prema zvezdama. Godine 2024. će da se na ovom brdu nalazi „veliko oko prema nebu“: to će biti Ekstremno Veliki Teleskop. Sa visinom od 3.046 metara, Cerro Armazones je fantastična okolina za astronomska posmatranja, posebno, jer ima 320 vedrih noći godišnje. Fotografiju je napravio ESO-fotografski ambasador Gerhard Hüdenpohl. On je prešao dva kilometra peške od obližnje Parnal-opservatorije kroz Atakama pustinju, kako bi pronašao idealan položaj za ovu fotografiju. Pre toga je proračunao Mesečevu putanju i pronašao ...

1. januar 2018.: Ovaj put, naša slika nedelje pokazuje fantastične trake od gasa i prašine, koje se uvijaju oko jezgra okićenog biserima od prečkaste galaksije NGC 1398. Ova galaksija se nalazi u sazvežđu Fornax (hemijska peć) i od nas je udaljeno oko 65 miliona svetlosnih godina. Umesto da izlaze direktno iz sredine, graciozni spiralni krakovi NGC 1398, počinju na krajevima prečke od zvezda, koje se nalaze u centru galaksije. Najveći broj spiralnih galaksija – otprilike dve trećne – imaju ovu osobinu, ali još nije jasno, da li i kako prečka utiče na ponašanje i razvoj galaksije. Slika se zasniva na podacima, koji su dobijeni sa FOcal Reducer/low dispersion Spectrograph 2 (FORS2), koji je instaliran na Very Large Teleskopu (VLT) od ESO, na opservatoriji Parnal u Čileu. Vidi se NGC 1398 u najmanjim detaljima, počevši od tamnih prašnjavih traka u spiralnim krakovima, do ljubičastih oblasti gde nastaju zvezde u spoljašnjim regionima. Ova slika je ...

25. decembar 2017.: Ova slika pokazuje nešto zaista spektakularno: jato galaksija, koje ima toliko mase, da savija okolni prostor. Centar jata koji se nalazi u sredini slike, nozi naziv RCS2 J2327 i jedno je od najmasivnijih jata na toj udaljenosti. Masivni objekti kao što je RCS2 J2327, imaju tako jak uticaj na svoju okolinu, da čak savijaju prostor oko njih – efekat, koji se označava kao gravitaciono sočivo. Tako se svetlost objekata iza iskrivljuje, pojačava ili prelama, a po nekad mogu da se posmatraju galaksije, koje bi inače bile isuviše svetlosno slabe, da bismo ih videli. Gravitaciona sočiva je u ovom obliku predskazao Albert Ajnštajn u svojoj opštoj teoriji relativiteta. Ovo sočivo možemo da posmatramo u tri oblika: Snažan efekat gravitacionog sočiva, slab efekat gravitacionog sočiva i mikro efekat gravitacionog sočiva. Nasuprot snažnom efektu gravitacionog sočiva, upečatljive slike sa iskrivljenim galaksijama se pojavljuju pre u statističkom obliku. On na ovaj način nudi mogućnost ...

18. decembar 2017.: Saradnici Evropske Južne Opservatorije vam žele sretan Božić i dobar start u Novu godinu 2018! Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria Kontakt: liliana.gracanin@uniwie.com

11. decembar 2017.: Ova slika je uhvatila momenat, sa udaljenosti od 4,5 kilometara, kada je takozvani Supermesec na Čileanskim planinama izgledao kao da miruje tamo. Iako sa naučne tačke nije posebno spektakularan, pun Mesec se u tom trenutku nalazi bliže Zemlji i tako njegov prečnik izgleda za 14% veći na nebu, nego pola godine ranije, kada je rastojanje bilo maksimalno. O Supermesecu se govori, kada faza punog Meseca bude u perigeju, tački kada je Mesec na svojoj eliptičnoj putanji najbliži Zemlji. Pun Mesec vidimo prosečno, svakih 30 dana, dok Mesec svakih 28 dana prolazi svoj perigej. Tri ili četri puta godišnje se ova dva događaja dešavaju u isto vreme i to onda dovodi do Supermeseca. Astrolog Ričard Nol je ovaj pojam upotrebio pre 30 godina. Astronomija je počela da ga koristi, tek poslednjih godina. Pre toga su ovakav Mesec astronomi nazivali jednostavno perigejski pun Mesec. Međutim, ni jedan od ovih pojmova ne objašnjava ...

4. decembar 2017.: Ove fotografije su napravljene sa SPHERE (Spectro-Polarimetric High-contrast Exoplanet REsearch) instrumentom na Very Large Teleskopu (VLT), koji pripada ESO Parnal opservatoriji u Čileu. Zadivljujuće detaljne slike pokazuju četri od miliona stenovitog kamenja u pojasu asteroida, koji je prsten izmedju Marsa i Jupitera, koji odvaja unutrašnje kamene planete Sunčevog sistema od gasovitih i ledenih giganta. U pravcu skazaljke na satu od levo gore, slika pokazuje asteroid (29)Amhitrit, (324)Bamberga, (2)Palas i (89)Julia. Asteroid nazvan prema grčkoj boginji Palas Atina, (2)Palas, ima prečnik od oko 510 kilometara. Time je najveći asteroid u glavnom pojasu i jedan od najvećih asteroida u celom Sunčevom sistemu. On sadrži skoro 7% celokupne mase celog pojasa asteroida – toliko je veliki, da je ranije važio za planetu. Sa samo trećinom veličine od (2)Palasa, je (89)Julia verovatno nazvana po Juliji od Korzike. Pošto se uglavnom sastoji od kamena, pripada klasi S-asteroida. Jedan drugi primerak ove klase je (29)Amfitrit, koji ...

27. novembar 2017.: Jasno nebo, divan zalazak Sunca i futurističke linije visoko modernog planetarijuma i posetilačkog centra, šta više može da se očekuje od ESO – slike nedelje. Ali, ova slika ima još nešto zadivljujuće: svetlosni stub. Ovaj sjajni stub svetlosti izgleda kao da izlazi iz horizonta blizu tačke gde Sunce zalazi i dopire sve do neba. Ova pojava je uzrokovana milionima sitnih ledenih kristala – obično ravnog šestougaonog oblika, koji lebde u našoj atmosferi i tako reflektuju Sunčevu svetlost, kao da dolazi od jednog zraka. Sunčevi stubovi mogu da se vide kada se Sunce nalazi dovoljno nisko ili kada je već zaronilo ispod horizonta. Poslednji zraci Sunca su okrznuli čestice u oblacima, koji rasipaju svetlost i tako su naslikale divnu paletu narandžastih, žutih, crvenih i roza boja na nebeskom šatoru iznad ESO Supernova-planetarijuma i posetilačkog centra. ESO Supernova j najnovija zgrada na terenu glavnog sedišta ESO u Garhingu kod Minhena. Posle njenog ...

20. novembar 2017.: Ova slika nedelje pokazuje ogroman oblak gasa oko dalekog kvazara SDSS J102009.99+104002.7, snimljeno sa Multi Unit Spectroscopic Explorer (MUSE) na Very Large Teleskopu (VLT) od ESO na opservatoriji Parnal. Kvazari su svetlosno snažna jezgra aktivnih galaksija, koja se hrane materijom, koja pada u super masivnu crnu rupu. Ovaj kvazar i okolni gas pokazuju crveni pomak od preko 3, što znači da ga vidimo starog samo 2 milijarde godina posle Velikog praska. Gasoviti oblak oko kvazara (dakle maglinu), astronomi označavaju kao Enormous Lyman-Alpha Nebula (ELAN). Takvi objekti su ogromne količine gasa, koji je nastao u ranijem univezumu. To astronomima pruža nagoveštaje, kako nastaje rotacija kasnijih galaksija u univerzumu. Zahvaljujući revolucionarnom MUSE-instrumentu, danas je moguće da se ove retke, ogromne magline sasvim detaljno istraže. U ovom slučaju ELAN-objekat ima prečnik od oko milion svetlosnih godina. Zahvaljujući mogućnostima MUSE, da istovremeno fotografiše slike na različitim talasnim dužinama, prvi put se ustalnovilo kretanje gasa ...

13. novembar 2017.: Sa preko 300.000 svetlosnih godina u prečniku (trostruki našeg Mlečnog puta), je ovaj šareni mehur jonizovanog gasa (na ovoj slici u plavoj boji), najveći objekat te vrste, koji je ikada otkriven. Ogromni mehur obuhvata deset galaksija i nalazi se u posebno gustoj oblasti galaktičke grupe COSMOC-Gr30, 6,5 milijadi svetlosnih godina udaljenoj od Zemlje. Ova grupa, koja je zanimljiva zbog veoma velike gustine galaksija, se upravo nalazi u aktivnoj fazi nastanka zvezda, dok su druge pasivne, neke su svetle, druge svetlosno slabe, neke su masivne, druge malie. Mehur rekordne veličine je mogao da bude otkriven i istražen, zahvaljujući neverovatno velikoj osetljivosti MUSE-instrumenta, koji je instaliran na Very Large Teleskopu. MUSE posmatra na vidljivim talasnim dužinama i kombinuje sposobnosti fotografisanja sa spektrografom, pri čemu se dobija jedinstven i snažan instrument, koji može da vidi kosmološke objekte, koji bi inače ostali u tami. Uz pomoć ovog instrumenta, može da se razjasni, da ovaj ...

6. novembar 2017.: Dok Sunce zalazi, poslednji zraci dodiruju Very Large Telescope od ESO, koji se priprema za još jednu noć posmatranja svemira. Neobičan ugao pogleda, otkriva industrijelnu unutrašnjost jednog od četri 8,2-metarska glavna teleskopa, koji pripadaju VLT na Cerro Parnalu u Čileu. Kupole glavnih teleskopa imaju važnu ulogu kod zadataka koje obavlja VLT, kao jedan od svetski najznačajnijih astronomskih objekata astronomije na tlu. Gigantski klimatski sistem je ovde vidljiv u obliku debelih cevi, koji se nalaze oko teleskopa, kao i oprema kupole. Ovo doprinosi tome da se obezbeđuju psmatranja pod perfektnim uslovima. Ovazgrada štiti teleskop od grube klime koja vlada u okolini i noću štiti teleskop od često, vetrovitih uslova, koji bi mogli da izobliče tanko ogledalo, što bi uzrokovao mutne slike. Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria Kontakt: liliana.gracanin@uniwie.com

30. oktobar 2017.: Sjajne, svetle, plave zvezde su posute preko južnog noćnog neba. Centar naše galaksije Mlečni put se maestralno izdiže iznad horizonta. Koje divno raspoloženje vlada iznad Parnal opservatorije od ESO! Ova slika je napravljena na Cerro Parnal u Čileu, gde se nalazi Very Large Telescope (VLT). U prvom planu se vide otvorene kupole četri 1,8-metarskih pomoćnih teleskopa. Ovi teleskopi mogu da se spoje i onda obrazuju Very Large Telescope Interferometer (VLTI). Ravan Mlečnog puta je prošarana svetlim oblastima vrelog gasa. Veoma sjajna zvezda u gornjoj levom uglu slike je Antares - najsvetlija zvezda u sazvežđu Škorpije i petnaesta zvezda po jačini sjaja na noćnom nebu. Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria Kontakt: liliana.gracanin@uniwie.com

23. oktobar 2017.: U subotu, 21. oktobra je ESO-glavno sedište u Garhingu ponovo otvorilo svoja vrata za javnost. U vezi sa drugim postrojenjima na istraživačkom kampu u Garhingu, ESO je pozvao posetioce, da iz prve ruke upoznaju rad svetski vodeće organizacije za astronomiju vezanu za tlo. Još pre oficijelnog starta u 11:00 časova, posetioci su stajali u redu, uzbuđeno očekujući mnoge ponuđene aktivnosti. Ukupno su 5.600 posetioca ugrabili priliku, da postave svoja pitanja iskusnim astronomima i da vide šta se trenutno događa na prednjem frontu astronomskog istraživanja. Program je obuhvatao praktične eksperimente, organizovane obilaske, izložbu o ESO-opservatorijama, predavanja od strane ESO-naučnika i veza uživo sa ESO-opservatorijama u Čileu. ESO se već raduje sledećem danu otvorenih vrata u narednoj godini, kada će i novi ESO Supernova Planetarijum & centar za posetioce biti otvoreni. Više fotografija ovog dogadjaja možete da pogledate u našem Facebook-albumu. Ako ste i vi bili na otvorenom danu 2017. i napravili ...

16. oktobar 2017.: Ova fotografija je napravljena sa Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA) i pokazuje V1247 Orionis, mladu, vrelu zvezdu, oko koje se nalazi dinamican obruč gasa i prašine, koji se označava kao cirkumstelarni disk. Ovaj disk se sastoji iz dva dela, kao što se vidi na slici: Jedan je jasno definisani centralni prsten materije, a drugi je nešto manje jasna srpasta struktura spolja. Oblast između prstena i srpa koja izgeda kao tamna traka je verovatno uzrokovana mladom planetom, koja krči svoj put kroz prašnjav disk. Zbog rotacije oko zvezde, planeta svojim kretanjem proizvodi visok pritisak na obe strane njegove putanje, slicno kao što brod proizvodi talase, dok plovi vodom. Ove oblasti visokog pritiska postaju zaštitne barijere oko zona u kojima nastaju planete. Čestice prašine ostaju tim zonama zarobljene tokom mliona godina, što im daje vremena i prostora da se zgrudvaju i da narastu. Odlicna rezolucija ALME dozvoljava astronomima da prvi put istraže ...

9. oktobar 2017.: Ovaj familijarni portret je napravio stari ESO-Foto ambasador Alexandru Tudorică i pokazuje sve teleskope La-Silla opservatorije u Čileu. Sasvim levo se nalazi 3,6-metarski teleskop, koji sadrži instrument HARPS (High Accuracy Radial velocity Planet Searcher). Sa time je ovaj teleskop najproduktivniji lovac na planete koji se nalazi naZemlji. New Technology Telescope (NTT) se nalazi na sledećem vrhu, lako prepoznatljiv kao drugi po veličini u familiji.NTT je eksperimentalna platforma za mnoge nove tehnoogije, među njima Aktivna Optka, koja danas spada u standard mnogih teleskopa u svetu, ukljucujuci i Very Large Telescope (VLT). Takođe se vide mnoge manje kupole koje koristi ESO i čiji teleskopi su delimicno već van upotrebe. Osim toga se vidi prilazni put, koji vodi od večernjeg Sunca, do raznih zgrada sa tehnikom i za snabdevanje. Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria Kontakt: liliana.gracanin@uniwie.com

2. oktobar 2017.: Iako ne izgleda posebno uzbudljivo, ova fleka u boji pokazuje veoma neobičnu zvezdu sa oznakom V766 Centauri (kratko V766 Cen) i njenog bliskog pratioca. Prvi put je istražena i klasifikovana uz pomoć Very Large Teleskopa Interferometar (VLTI) od ESO. Pri tome je utvrđeno da ovaj žuti hipergigant pripada masivnom i svetlosno snažnom tipu zvezda, koji je ekstremno redak - i ekstremno veliki. Sa prečnikom koji je više od 1.400 puta veći od Sunca je V766 Cen bila ne samo najveća zvezda svoje klase koja je ikada otkrivena, nego je istovremeno jedna od najvećih deset poznatih zvezda. Novija studija dovodi do pretpostavke, da se V766 Cen, verovatno nalazi u fazi života, koja nastupa kratko pre stadijuma zutog hipergiganta: razvijen crveni supergigant, koji tako brzo gubi masu da se za kratko vreme pretvori u toplijeg žutog supergiganta. Kako god, zvezda je pravi gigant i za naučnike veoma interesantna da saznaju više o ...

25. septembar 2017.: Ova upečatljiva spiralna galaksija sa oznakom NGC 1964 je od nas udaljena oko 70 miliona svetlosnih godina u sazvežđu Lepus (Zec). NGC 1964 ima svetlo, gusto jezgro. Ono je ušuškano u ovalni disk, koji je obavijen spiralnim kracima sa svetlim zvezdanim oblastima. Svetli centar galaksije je u noći 20. novembra 1784. godine probudio pažnju Vilijama Heršela, što je dovelo do otkrića galaksije i njene oznake u New General Catalogue. NGC 1964 sadrži mnoge zvezde i nalazi se u oblasti posutoj zvezdama na našem noćnom nebu. Ovaj pogled snimljen sa širokougaonom kamerom (WFI), na 2,2-metarskom teleskopu La Silla opservatorije, vidi zvezdu HD 36785 desno iznad galaksije. Iznad nje se vide dve svetlije zvezde sa oznakama HD 36784 i TYC 5928-368-1. Svetla zvezda desno od NGC 1964 ima oznaku BD-22 1147. Na ovoj slici NGC 1964 se nalaze mnoge manje galaksije u pozadini. WFI može da registruje svetlost ovih udaljenih galaksija, koje ...

18. septembar 2017.: Ovo što se dramatično izvija prema zvezdanom nebu je New Technology Telescope (NTT) od ESO, koji je glavna zvezda ove slike nedelje. To je sastavni deo La-Silla-Opservatorije u Čileanskoj Atakama pustinji i pušten je u pogon 1989. godine. To je bio prvi teleskop sa ogledalom kojim je upravljao kompjuter. Ovo ogledalo veličine 3,58 metara je veoma savitljivo i može stalno da menja svoj oblik, kako bi izobličenja slike na osnovu eksternih uticaja, kao što je vetar, temperatura i mehaničko opterećenje, mogle da se koriguju i tako da se ostvari veća oštrina. Takođe je ostvarena inovativan dizajn njegove kupole. Ona je osmougaona i relativno mala. Može da upravlja sa nekoliko otvora za vetrenje u unutrašnjosti, što smanjuje turbulencije koje utiču na glavno ogledalo. Zidovi kupole mogu da se sasvim otvore, umesto samo jedan deo, kao kod ostalih kupola i tako omogućavaju pogled na južno zvezdano nebo. Ovu fotografiju je napravio ESO-Fotoambasador ...